Живот Светог Саве
Син великог жупана Стефана
познат у целом свету,
велики Растко,
рођен у дванаестом веку.
Имао је два брата славна,
Вукана и Стефана.
Одрекао се круне, злата и трона,
предао се књигама и Богу
и отишао на Свету гору.
Замонашио се у руском манастиру малом
и прозваше га црквеним именом, Савом.
Први српски архиепископ је био
и аутокефалност велику је остварио.
Пут је његов животни био
да је школе, манастире и цркве отворио.
Божија је воља била та
да манастир подигне уз помоћ Симеона.
Звезда са неба бачена на брду том,
звао се Хиландар, Савин дом.
Смрт га затече у Трнову, Бугарској тада,
и у народу поче јад и туга да влада.
На њега је бачен велики сјај
који му је помогао да оде у небески рај.
Турци га хтеде запалити
и бацише га у велику ватру, на месту Врачару.
На том месту се данас налази светиња једна,
посвећена нашем Сави,
велика богомоља и православна веровања.
Србин је Сава велики био,
научио је људе да се Богу моле
и Саву свога вечно да воле.
Тамара Макуљевић, I1
Свети Сава
Растко Немањић, широка и часна срца одлучио оставити велико богатство потомцима, како би се посветио Богу. Свему чега се дотакао, дао је смисао и значај.
Његов отац, Стефан Немања, имао је велике планове за најмлађег сина. Док су родитељи размишљали о његовој женидби, он је маштао о животу. Маштати о животу? Па то сви радимо, али његови снови нису били обични снови једног младог дечака, то су били снови једног живота. Снови о чистом, неисквареном и пожртвованом животу, са више љубави и без мржње.
Често је читао о манастирима, о првим свецима и монасима. Знао је многе приче о њима. Дивио им се. То га је и инспирисало да тежи ка том животу.
Није жудио за круном и раскоши што та круна доноси. Није се забављао као остали младићи, но је само мислио и сањарио о једном. Сањарио је о животу у манастиру.
Решио је да се одрекне двора и оде у манастир. Миц по миц, једног дана је само отишао, рекавши да иде у лов. Послата је потера за њим, али то њега није спречило да оде са руским монасима на Свету гору, где се и замонашио. Тако је млади Растко постао монах Сава.
Ову причу сви знамо, али поента приче је да, ако имамо јаку жељу за остварењем наших снова, треба само веровати и бити стрпљив. Као што је Сава маштао, он је и дочекао тај тренутак остварења његове највеће жеље. Искрене и снажне жеље чекају право време да буду остварене. Много тога је оставио, али много више је добио.
Јосић Адријана, lll1
Свети Сава
Велики жупан Стефан Немања имао је тројицу синова: Вукана, Стефана Првовенчаног и Растка. Растко је био најмађи син и био је скроз другачији од браће.
Разлика између њега и његове браће је била та што је Растко много више волео манастире од царске круне. Тако се једног дана замонашио и добио име Свети Сава.
Њему је нешто најважније било да учи неписмен народ добротом и поштењу. Зато је отворио прве школе у манастирима. Поред тога што је отварао школе, много је волео да чита и пише књиге, па је тако писао и о животу његовог оца.
Био је први српски архиепископ и просветитељ. Обележо је српску средњовековну државу, тако што је имао велики допринос за нашу културу и историју. Народ га је јако волео и тешко је поднео његову смрт. Проглашен је за свеца и сада свака школа слави школску славу Светог Саву.
Јована Стојановић, III1
Посвета Светом Сави
Ко беше Свети Сава?
Чије се име слави,
А дела његова величају.
Ко беше Свети Сава?
Чији дан слави свака школа,
Чијем се дану свако дете обрадује,
Чије име спомиње свака црква, сваки манастир.
Ко беше Свети Сава?
Који се одрекне славе и краљевине,
Који остави родитеље своје и браћу своју,
Који живот и љубав своју посвети Богу.
Ко беше Свети Сава?
Кој постаде први српски архиепископ,
Кога српска православна црква слави као свог оснивача.
Ко беше, човек тај, који подигну светињу на Светој гори,
Кој обнови порушено,
Кој врати манастиру Хиландар свој сјај.
Ко беше Свети Сава?
Он беше пре свега, дете својих родитеља, брат браћи својој,
Он беше човек, који изабере молитву и Бога,
Он беше човек који обнови манастир Хиландар, који обнови манастир Жичу.
Који обогати културу народа свога, коју унапреди школство.
Који родитеље своје приближи Богу,
Који свога оца, приближи замонашењу,
Који створи још много дела, још много светиња.
Он је браћу своју умирио,
Над моштима оца свога.
Он је тај којег легенде именују,
О коме свака легенда говори о његовим делима и чудима,
Који показа прави пут, пре свега деци, и осталима.
Његове су мошти спаљене, где опет светиња постоји.
Ту сада манастир Хиландар стоји.
Он беше Немањић Растко, рашки племић,
Први српски архиепископ, Свети Сава.
Сабрина Петровић, IV1
Свети Сава – наш просветитељ
Сваке године у ово време су се одвијале припреме за прославу школске славе, Светог Саве. Било је приредби, традиционалног резања колача, песама, рецитала. Ове године COVID – 19 је, нажалост, још увек међу нама. Светог Саву обележићемо другачије, скромније, без великих окупљања. Али то не умањује вредност тог дана и наше школске славе. Чак је још веће поштовање према нашем светитељу, према његовом лику и делу.
Свети Сава, тј. Растко Немањић, рођен је 1175. године. Он је најмлађи син Стефана Немање и млађи брат Вукану и Стефану. Добио је Захумље на управу и требало је да се бави политичким и државним пословима као принц. Међутим, њега ни политика, ни држава, ни војни походи нису занимали. Њега је занимала вера, хришћанство, читање Светог писма и он је око 1192. или 1193. године побегао на Свету гору и замонашио се. По замонашењу добио је име Сава. Затим се његов отац, Стефан Немања (Свети Симеон) замонашио и онда су заједно отац и син подигли манастир Хиландар.
Након смрти Стефана Немање, браћа Вукан и Стефан су заратили. Сава је одлучио да се врати у Србију и измири браћу негде око 1202. године, што му је пошло за руком. Стефан Првовенчани се крунисао за краља 1217. године, а недуго затим СПЦ је добила аутокефалност и статус архиепископије захваљујући Светом Сави. Постао је први српски архиепископ. Касније је обављао и дипломатске послове са својим братом.
Његова најзначајнија писана дела су: „Житије Светог Симеона“, „Хиландарски типик“, „Студенички типик“, „Номоканон (Законоправило)“... Образујући будуће службенике СПЦ стекао је велике заслуге за развој школства и просвете.
Умро је 27. јануара 1236. године у Великом Трнову, у Бугарској, при повратку из Свете земље. Дан његове смрти се данас у Србији и Републици Српској обележава као Дан просвете и као школска слава. Култ Светог Саве је код нашег народа имао јак утицај. После једног устанка Срба против Османлија, Синан-паша, турски заповедник, наредио је да мошти Светог Саве буду узете из Милешеве и да буду спаљене на Врачару 1594. године. У знак сећања на тај догађај на месту где су спаљене његове мошти сазидан је највећи православни храм на свету. Изградњу су помогли велики ктитори, архитекте, осликавали га највећи сликари, а мозаик који краси куполе храма донет је из Русије. Мозаик је тежак више од 320 тона, а садржи преко 50 милиона комадића. Све ово говори о величини и значају Светог Саве.
Надам се да ћемо следеће године славити школску славу као некада, како традиција налаже и како заиста треба да буде прослављена један такав просветитељ, учитељ, књижевник, дипломата, једна таква величина као што је наш Свети Сава.
Огњен Армуш, IV2
СВЕТИ САВА КАО СИМБОЛ ТЕЖЊИ ОНОМЕ ШТО ЈЕ ДОБРО
•Свети Сава је човек који је много учинио за наш народ и нашу земљу.Дао је живот породици и окренуо се Богу и љубави.
•Свети Сава је показао свим људима да је вера у Бога нешто што у човеку може да пробуди најбоље особине.Свети Сава је милосрдни анђео нашег народа који нам је пружио руку човечности и показао где треба да идемо и шта нам је циљ.Сви дугујемо неизмерну захвалност овом племенитом човеку.Сваки човек није спреман да жртвује све што има за просперитет свог народа.Свети Сава је део свих нас, он се издигао негде у средини,он представља историју иза и испред себе и гледа у будућност... он вечно живи са нама, он нас опомиње, а да тога нисмо ни свесни! Без Светосавског пута ми можемо само да бауљамо у безнађу, у том случају смо без корена...као пањ или као кућа без темеља.И данас је Свети Сава са нама, то је и једини исправан пут којим сви Срби морају ићи. Он сада ,,корача“ са српским народом широм Србије. Та духовна и света личност, која је дубоко урезана у нама, је и подигла оволики народ у братској Србији.Данас у Србији можемо да видимо ту снагу и јачину тог пута, ту масу народа која у миру корача ка спасењу и духовном миру. Тај пут и ту снагу и толико народа ни један други пут не може да окупи и уједини братски народ. То је пут мира и стабилности. Данас и протеклих месец дана можемо видети ту снагу Светог Саве.
•Свети Сава је наша најзначајнија историјска личност. Данас многе институције, школе, улице носе његово Свето име, данашњи Срби, подижу му многобројне задужбине на свим континентима где их је судбина расејала.
Огњен Мишић 3/2
Путевима Светог Саве
Свети Сава је био млади принц који се замоношио, а данас је један од наших најзначајнијих светитеља српског народа.
Свети Сава је био српски принц, монах, књижевник и први архиепископ независне Српске православне цркве. Као млади принц напустио је очеву кућу и упутио се манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори где се замонашио и добио име Сава. Сав српски народ зна понешто о Светом Сави али не довољно, зато што је његова биографија уједно и биографија Бога и цркве. Он је ишао својим срцем до самог Божанског престола. Могао је над многима да влада, али је он изабрао другачији пут, он је одабрао пут где ће служити свима. Све што је имао за себе давао је другима. Свети Сава је много учинио за српски народ и цркву, борио се за њих свом својом снагом. Када смо у животу имали падове које нисмо знали како да решимо, позивали смо њега у помоћ, призивали смо Савино име. Свети Сава нас са свима мири, где се он појавио ту су непријатељи постали најбољи пријатељи, браћа су се мирила, сукоба није било нигде.
Свети Сава и сада живи и увек ће живети и у прошлости и у будућности. Сваке године на Савиндан слави се српска ђачка слава и где се увек сетимо Саве једног од наших светитеља који је много учинио за српски народ.
Емина Дабић 3/2
Путевима Светог Саве
Свети Сава је био први српски архиепископ, организатор народне православне цркве и први представник књижевности. Рођен је као Растко Немањић, син великог жупана Стефана Немање и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Растко је дуго размишљао и припремао се одласку на Свету Гору.
Свети Сава се радовао одласку у манастир, замишљао је како се крај манастирског прага моли у миру, како му свети оци шишају косу, како се моли за спас српског рода, за своје родитеље и браћу. Истовремено му је било жао што више неће видети очински дом, што ће отац и мајка туговати за њим, што са браћом неће више ићи у лов. Он се једино плашио да његова намера да побегне буде откривена и да га неко у томе не спречи. Једина жеља му је била да стигне на Свету Гору, замонаши се и у потпуности се посвети Богу. Он је на крају побегао из родитељског дома. Иако се на двору великог жупана већ знало да Растко чезне за монашким животом, вест о његовом бекству била је примљена веома тешко и болно. Отац и мајка су знали да никада више неће видети свог сина, а још више их је болело то што хоће да се замонаши у цвету своје младости и што је био изразито леп младић. Стефан Немања је у свом очајању, још једном покушао да задржи свог сина на путу којим се све више удаљавао. Послао је за њим потеру коју су сачињавали млади племићи, велможе и најбољи војници. Чак је послао краћим путем писмо заповеднику Солуна где га моли за помоћ, да му врати сина из Свете Горе. Заповедник Солуна је учинио све што је у његовој моћи, па је чак одмах писао поглавару цркава и монаха на Светој Гори да врате младића у Србију јер би могло доћи до нежељених и затегнутих односа две земље због тога. Растко је са својом малом пратњом већ био стигао у манастир. Кад је потера стигла у манастир српски војвода се понадао да је своју потеру успешно извршио јер је затекао Растка неошишаног, што је значило да се још није замонашио и да ће га вратити у Србију. Калуђери су били на Растковој страни и чинили су све да задрже у манастиру сина силовитог и дарежљивог српског владара. Растко је монасима предложио лукав план. Да би се војници примирили монаси су приредили богату вечеру, а са њима је седео и Растко. Како су били изморени од пута и опијени од весеља, српски војвода и војници су заспали у цркви, као што су Растко и монаси очекивали. За то време, уплашен да га на силу не врате у Србију, Растко се исте вечери замонашио, примио монашко одело и најстарији монах га је ошишао. Уместо имена Растислав на монашењу је добио библијско име Сава.
Сава је дао прави пример живота посвећеног духовним вредностима. Жртвовао се за свој народ, знање и учење. Свети Сава је манастиром Хиландаром положио основе наше средњовековне културе.
Софија Живковић II1
СВЕТИ САВА КАО СИМБОЛ СВИХ ТЕЖЊИ ОНОМЕ ШТО ЈЕ ДОБРО
Свети Сава, рођен као Растко Немањић, син великог жупана Стефане Немањића. Рођен је у Рашкој око 1775. године.Био је српски принц, монах, игуман,књижевник, дипломата и први српски архиепископ.Као младић замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона и добио име Сава. Цео свој живот посветио је цркви и православљу.
Као неко кко је био син велико жупана и који је имао све што је пожелео, малог Растка то није заносило нити интересовало. Одувек је избегавао лоше и зле људе. Читао књиге и посветио се вери.Задовољавао се скромним стварима које су га чиниле срећним. Сава је био паметан, искрен, миран, добре нарави, ведрог духа. Био је пример другој деци и многи родитељи су желели такво дете. Сава је за сваког био ту, да помогне, да саслуша и увиди на погрешне и лоше ствари. Није волео људе који су варали и искоришћавали друге људе слабије од себе.Мирио је људе, па чак и своју браћу који су се свађали. Био је први српски учитељ, путовао је од места до места и учио децу. То је само низ доброг што је урадио за нас.На то нам указују многе Савине поучне приче које је написао и оставио као траг да се не заборави. Урадио је много за српство, његово име ће се увек славити.За своје време постао је многима узор, да би касније и био светац који се поштује и слави.
И после много векова, његово име се слави и славиће се још дуго. Свети Сава, име поноса и дивљења, заувек ће остати као симбол доброг.
Анастасија Борогић II 1
Свети Сава као симбол свих тежњи ономе што је добро
Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана. Он је стуб српске културе и моралне свести, који се одрекао свега да бисмо ми данас знали ко смо, чији смо и коме припадамо. Историја једног народа, постала је живот једног човека.
Свети Сава је оставио неизбрисив траг у нашој култури, вери и животу. Иако га не видимо, он је уз нас. Пример је вере и наде, доброчинства и племенитости. Велики је и недостижан у скоро свим областима нашег националног и културног живота. Пут Светог Саве је првенствено био Божији и он није желео да зна за други. Он је, као што је рекао Владика Николај, ,,најлепше српско дете“, али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Могао је многима да влада, али је одабрао да служи свима. Кроз живот се суочавамо са различитим проблемима и препрекама које нас спутавају. Када помислимо да је све црно и када нам се живот руши, увек постоји нешто што нас упорно вуче напред. То је нешто што не можемо да опишемо, не можемо да видимо и упркос томе нам ствара наду за боље сутра. Нада је смисао нашег живота а одлучност и храброст су неизоставни пратиоци. Када смо имали највеће падове, у помоћ смо призивали име Светог Саве, зато што његова истина и вера хране нашу душу. Он је симбол свих тежњи ка добру.
У овом веку се скоро све преокренуло. Ако свете Божије људе, попут Светог Саве, посматрамо само као људе из прошлости, дефинитивно ћемо остати на погрешном путу.
Aлександра Пауљесковић 2/1
Свети Сава као симбол свих тежњи ономе што је добро
Рођен у владарској породици Немањића 1175 године као најмлађе дете свога оца славног Немање , зачетника уређене српске државе , православља у њој , творца многих задужбина , добио је име Растко , и заиста он је у свом животу растао , растао и израстао у дивног српског свеца , Светог Саву . Умро је 27. Јануара 1236. године у Великом Трнову у Бугарској .
У време када је Растко рођен Србија је била још увек земља неуређена , са разним проблемима , државничким које је својом дивовском снагом и разборитошћу решавао његов отац , који се такође трудио да из живота српског народа елиминише незнабоштво , многобоштво и разне паганске обичаје , да у њој учврсти Хришћанство као веру која ће допринети реду, култури и вери свог народа . Сава се од малена разликовао од своје старије браће Вукана и Стефана и његов је дух стремио висинама , није желео власт , желео је на један други и себи својствен начин помогне своме народу . Иако је био Рашки принц од кога су родитељи Немања и Ана очекивали да влада једним делом земље и ожени се , Растко је ипак највише од свега што су му родитељи пружили ценио своје високо образовање које је на двору стекао , постао је писац , књижевник , дипломата , потом монах , игуман манастира Студенице, а такође први српски архиепископ који је српској цркви обезбедио аутокефалност . Он је основао манастир Хиландар , који је манастир српске православне цркве у низу манастира других земаља који се налази у Грчкој , на Светој Гори. По оснивању манастира , Свети Сава је написао хиландарски типик , правила којима се уређује монашки живот у манастиру . Својој браћи на власти , помагао је , мирио их и саветовао њихове наследнике . У младости је својим побудама будио разочарења у родотељима , док им је у старости био највећа утеха , понос и подршка све до њихове смрти . после смрти њихових залагао се да буду достојно сахрањени како Хришћанство и сва морална људска и владарска начела налажу.
Иначе Свети Сава сматра се првим српским просветитељем , утемељивачем српске културе и православља . Сваке године , на дан Светог Саве , 27. Јануара све школе у Србији као и цркве и манастири прослављају овај дан као највећу светковину и радост деце која иду у школу . Поред тока што овај свети дан обележава црква и школа , такође и свака српска кућа одана православној вери прославња дан светог саве , свога доброга учитеља и просветитеља .
Због његовог имена , због његовог дела и свеукупности његовог племенитог , светог бића , као српкиња осећам се поносно што сам део једне такве земље у којој је живео и за коју се залагао Свети Сава .
Миљана Бинђеско 3/2
